Sve je tribalo bit lipo, mirno i tiho. Malo vitra sa sjevera i pod noć tiha bonaca, ali sve je ostalo na ono "tribalo ...
Sve je tribalo bit lipo, mirno i tiho. Malo vitra sa sjevera i pod noć tiha bonaca, ali sve je ostalo na ono "tribalo je". Čak je i DHMZ nagovješta tihu, zimsku bonacu. Za DHMZ to puno znači, jer oni nabroje deset stvari, pa što bude, više ko ruski rulet nego li vremenska prognoza kojoj bi triba virovati i nasiguro voziti po moru.
Međutim Posejdon je imao neke druge planove za ovaj dan, sve je bilo samo ne mirno i tiho vrime za lovit kraljicu mora, lignju našu svagdašnju. Srednje jaka tremontana ispratila me u Podvelebitski kanal i pritim dobro oprala zapinjenim moren. Vozilo se 20tak minuti duže zbog valova, ali u nadi da će prema noći stat i pustit lignjolov onako tiho u bonaci, bez miseca.
Iako je vitar drža skoro cilo vrime odmah po dolasku se bacilo par lipih liganja, onako jedna za drugom sve na svitlo zelenu skosu DTDa. Trebalo je malo manevra veslima da bi se održala pozicija, kako vitar ne bi odnija brod s lokacije "jata". Padala je lagano noć i došla famozna "Doba", prova sam panulu ali apsolutno ništa. Ne fermaju me 5%, ni u duboko ni u plitko, ni ovako ni onako.
Nakon panule ostalo je svitlo, lagano niz tremuntanu uz stalno skosanje jer šuštavice nisu došle do dna. Nakon desetak minuta zapele neke dvi lignjice odjednom (parice) nisu bog zna što ali, čovika vesele. Sav pun veselja očekuješ još koju, ali prođe sat vremena i niti da pipne, ma što neće ni da je pogleda.
Ostalo je samo jedno, prova prema doma, trmuntana u krmu i gas. Kako je završilo? Prosudite sami na dole prikazanoj fotografiji.
I zato ti more hvala, stoj mi friško, eto mene opet za koji dan.
Postovi
KOMENTARI